Koja literatura ti može pomoći u pisanju?
Prvo postavljamo pitanje: da li postoji literatura za pisanje. Naravno. Navešću primere, pokazaću vam koja je to literatura meni u mnogome pomogla da na samo pisanje gledam na jedan sasvim drugačiji način. A taj način je doveo do toga da objavim svoj prvi roman na kome sam radila u kontinuitetu godinama, naravno uz pauze, iz razloga što sam imala mnoge bagove, mnogo toga nisam znala o pisanju i nisam se usudila da na određeni način pišem govorim i razmišljam o pisanju. Ta literatura je promenila u meni odnos prema pisanju toliko da sam se odvažila i drugima da prenosim svoje znanje.
Naučnik u meni nije se pomirio sa uvreženim načinom mišljenja da pisanje dolazi sa talentom, pod naletom inspiracije ili zbog ogromnog broja čitanja drugih autora. Knjige koje ću sada pominjati su najbolji deo knjiga koji je meni najviše pomogao mada su do mene došle i mnoge druge knjige. Odvažite se da istražujete jer ukoliko vam knjige o pisanju promene mišljenje o samom pisanju i poverujete da je moguće da vi, ukoliko imate želju, dobro pišete – to će biti dovoljno i već će vam ta literatura koristiti.
Prva knjiga kao udžbenik o pisanju se uzima Aristotelova Poetika.Aristotel je govorio o jednom drugom korpusu priče žanrovski drugačije od onog kojima se mi ovde bavimo. Ipak, dosta toga što piše u Aristotelovoj Poetici je apsolutno primenljivo i unutar je svake prozne priče kada je ozbiljnije razmotrimo, ali ono što ja smatram da je najvažnije u ovoj knjizi jeste lekcija: da svaka vaša priča mora biti verovatna i moguća. Dakle, ona ne mora da bude istinita. Neće doprineti vašoj priči ukoliko budete pisali o istinitom događaju: postoji more priča koje su apsolutno izmaštane a za koje verujemo da su se desile i postoje priče koje su kreirane na osnovu istinitih događaja a za koje kažete: “Ma daj nema šanse da se ovo desilo.”
Knjiga Osnovi dramaturgije priređivača Ljubiše Đokića knjiga je u kojoj možete da saznate mnogo toga o likovima unutar vaših priča. Likovi su drugi najvažniji element svake priče. Opet da se vratimo na Aristotela i njegovu podelu svih priča na priče radnje i priče likova iako danas najviše ima onih u kojima se ta dva elementa kombinatorno iskazuju i možda su takve priče i najbolje ali koliki god deo da likovi zauzimaju u vašoj priči oni su neminovni i neizostavni. U ovoj knjizi možete mnogo da saznate o paleti mogućih likova, kakvi sve likovi postoje, kao i kakav bi glavni lik trebalo da bude da bi funkcionisao u vašoj priči.
Potom imamo Primere iz tehnike drame Josifa Kulundžića gde možete da saznate nešto više o strukturi svake priče odnosno da je neophodno da svaka priča ima određenu vrstu strukture.
Sledeća knjiga je Dramaturgija igranog filma Petrita Imamija. Pisanje filmova je nešto što je najviše doprinelo tome da posmatramo pisanje kao zanat. Naravno da je zbog Holivuda struja takvog mišljenja najpre zahvatila Ameriku i iznedrila sjajne pripovedače kratkopričaše i romanopisce. Nekolicina njih svedoči upravo pristupu pisanju kao zanatu te učenju tog zanata, a to je struja koja se do naših prostora tek sada polako probija.
S tim u vezi sva literatura u vezi sa pisanjem filmova je jako dobra jer nas uči da je to proces koji se sastoji od nekoliko faza, da se te faze osmišljavaju, svaka faza ima svoju svrhu kreiranja određenog elementa, i ukoliko se sve te faze ispoštuju ili iskuse, postoji zapravo ogromna mogućnost da vam priča bude bolja a sasvim je sigurno da će vam sam proces pisanja biti u mnogome lakši i da od njega nećete odustajati.
Dakle, bukvalno se kreće od ideje do pričanja priče na jednoj stranici, pa na tri stanice pa se ide na opisivanje priče na dvadeset stranica i onda tako pisanje romana više nije toliki bauk kao što je meni godinama bio, pa tako onda uspete da sažvaćete priču jer je prvo osmislite, kreirate i tek onda počnete da je pišete, pa pisanje postaje zaista pravo uživanje.
Scenariji 434 Luk Hantera je poznata knjiga o pisanju scenarija, Može da vas nauči o mnogim elementima pisanja i unutar nje se nalaze sjajni primeri priča koje su poznate i odlično režirane. Ako vi budete te elemente koristili u vašoj priči ima izgleda da bude tako dobra kao priča koja se vama dopada.
Ovo su knjige koje su zadovoljile naučnika u meni. Ja sam fenomenu pisanja prišla sa svih mogućih strana i izučavala ga i usavršavala na visokoškolskim ustanovama, van obrazovnih institucijama što će reći na raznim kursevima i vaninstitucionalnim edukacijama. Literatura koju sam koristila je bila naučna ali i iz domena takozvane popularne, pa tako knjiga o pisanju Stivena Kinga je nešto što može da doprinese vašem uverenju da se pisanje uči, kao i knjiga Saramaga O pisanju i Rendi Ingermansona Kako napisati roman. Ova poslednja se bavi metodologijom pisanja romana i ukoliko budete krenuli ovom metodologijom da pišete roman sasvim sam sigurna da će vam olakšati proces kao što je olakšalo ljudima širom sveta koji su ovu metodologiju primenjivali.
Ukoliko želiš pomoć u procesu kreiranja romana, prijavi se OVDE na edukativni program Napiši roman. Ili mi piši u KONTAKT
Poslušaj ovaj tekst u videu: