Mare of Easttown – primer storitelinga
iz kog sve priče mogu da uče
„Mer iz Istauna“ jednostavna je i odlična serija. Nisam ljubitelj ni tog žanra, ni teme, ni glavne glumice, ali sve zajedno veoma je uspešno ostvarenje. Razlog je, sigurna sam, dobro kreirana priča.
Pošto se ja bavim univerzalnim narativnim obrascima na kojima počiva svaka priča – od onih prvih mitskih, preko bajki i drugih umetničkih žanrova, sve do modernih priča kakve pričaju brendovi, i ovde me zanimaju majstorski ostvareni principi priče, koje kada bih utkala u ma koji drugi žanr ili oblik priče, dobila bih isto toliko dobru priču. Uostalom, svi mi temeljimo svoje živote na svesnim ili nesvesnim narativnim principima, na osvešćenim i neosvešćenim pričama pa utoliko bavljenje narativnim obrascima smatram još svrsishodnijim, suštastvenijim, premda se time bavim iz prirodne znatiželje i interesovanja.
Pored toga, storitelingom nazivam kompletan život jedne priče, od njenog nastanka do momenta kada je neko percipira, uz zavisnosti od oblika priče, tako što je čita, sluša, gleda, konzumira bilo kojim čulom. Taj život jedne priče sačinjen je od faza, i svaka faza ima neke svoje korake.
S tim u vezi, smatram da je uspeh priče „Mer iz Istauna“ ostvaren zbog toga što je uspešno ostvaren najvažniji korak u kreiranju jedne priče – definisanje osnovne vrednosti, i krucijalan korak koji je važan od početka do kraja priče a to je doslednost u manifestovanju te vrednosti.
U ovoj seriji nama je od samog starta potpuno jasno šta je to, i nijednog trenutka nam se ne meša neka druga vrednost, jer svaki lik i svaki problem, svako razrešenje i obrt, u službi su jedne jedine vrednosti od početka do kraja – ta vrednost u seriji „Mer iz Istauna“ je porodica.
Ukoliko želiš pomoć u procesu kreiranja romana, prijavi se OVDE na edukativni program Napiši roman. Ili mi piši u KONTAKT
Kako nam Mer iz Istauna može pomoći u kreiranju ma koje priče?
Definisanje vrednosti.
Kakav je grad u koji je smeštena radnja? Porodični. Kako se grade glavni i sporedni likovi? Kroz odnos prema porodici. Koji su osnovni problemi? Unutar porodica. Šta je težnja glavnih i sporednih junaka? Da održe porodicu na okupu. Šta su čvorišta radnje? Rasturanje porodice.
Dugo nisam videla ovakav majstorluk u osnovnim principima storitelinga. (Mislim da su Amerikanci odlični u pripovedanju jer su konkretni, zanatski mu pristupaju a zanat pripovedanja je već toliko do danas izučen da postoje pravila pomoću kojih se izaziva emocija recipijenta. Evropljani nisu skloni tim pravilima pa čestu ne umeju da prenesu željenu emociju, mada ima onih, retkih, koji igraju dobro i po svojim pravilima pa ih zovemo talentima i genijima.) Na takvom temelju, sve dalje je igra.
Kada je u pitanju kreiranje ma koje priče, priče jednog brenda, osobe, proizvoda ili kompanija, čvrsto verujem, a ovde se to lepo pokazuje, da je definisanje vrednosti najvažnija stvar. Ko je kadar da sebe, lik u svojoj kratkoj priči, svoj proizvod ili svoju kompaniju svede na jednu jedinu vrednost, ima daleko veće i brže šanse da napravi dobru priču.
Kada govorim o najmodernijem komercijalnom obliku priča, govorim o brendovima pa je dobar brend onaj koji zna ko je, onda i ko su njegovi recipijenti, zato ga recipijenti jasno i brzo prepoznaju, rado konzumiraju i uvek mu se vraćaju, a to je moguće jedino ako glavni lik priče, u ovom slučaju brend, zna svoju suštinsku vrednost. Ako se ti malo obraćaš onima kojima je prva stvar u životu tradicija, pa malo onima koji smatraju da je sigurnost najvažnija kategorija a onda avanturistima koji žive od danas do sutra, tvoja priča nije jasna i neprenosiva je. A priče postoje da bi se prenosile, ne da bi se ćutale. Svaki korak koji budeš poduzimao nećeš znati kako, ili ćeš se voditi nekim instant rešenjima, trendovima, pregledaćeš od drugih a to ne vodi niti tvom zadovoljstvu po pitanju tvog brenda, jer ti se ukoliko već sutra neće dopadati šta si juče napravio, niti zadovoljstvu onih koji treba da konzumiraju tvoj brend. I ako upecaš neke konzumente na jednu kartu, a sutra je promeniš, oni odoše, dakle nemaš ni kvaliteta ni kvantiteta.
Ista stvar je i u životu – svesno ili ne, biraš one koji imaju iste vrednosti kao ti, živiš ili radiš u ili na mestima koji podržavaju ono što ti podržavaš, jedeš, nosiš, na svaki način konzumiraš ono što ti jesi i ili što bi voleo da budeš. Do problema dolaziš kad ne znaš ko si, pa si stalno tamo i s onima i u onome što ti se ne sviđa. Prvi korak ka otklanjanju nezadovoljstva upravo je otkrivanje svoje osnovne vrednosti.
Vrednost na kojoj temeljiš svoju priču treba da bude univerzalna i autentična.
Sreća, ljubav, porodica, znanje, imanje, putovanje, originalnost, prihvaćenost, ushićenje, kreativnost – šta ti je najvažnije? Šta je okosnica tvoje priče?
Porodica jeste univerzalna vrednost, ali u seriji o kojoj je ovde reč ispričana je na autentičan način.
Kako je univerzalna vrednost autentično prikazana u priči „Mer iz Istauna“?
„Mer iz Istauna“ još u prvoj epizodi i to u sporednim likovima nudi odličnu situaciju u kojoj se osnovna vrednost prikazuje na autentičan način. Afroamerikanci Bet i njen brat dolaze u sukob po ko zna koji put jer joj on pravi problem zbog zavisnosti od narkotika. Narušava njenu sekundarnu porodicu, ona ga čak prijavljuje policiji, fizički iskaljuje bes na njemu, ali mu oprašta jer on je njena primarna porodica.
- Zbog koje vrednosti glavni lik tvoje priče - bio to ti, tvoj brend, tvoja kompanija, ili institucija u kojoj radiš - oprašta? Ako te neko izneveri i dovede do ludila, koju vrednost treba da ima da mu ti, i povrh svega, oprostiš? Ako te radnik u tvojoj kompaniji zezne, zbog posedovanje koje vrednosti ga nećeš ipak otpustiti? Ako se kao brend uortačiš sa drugim brendom, koji ipak ne ispoštuje unapred dogovoreno, šta on treba da poseduje da bi mu dao drugu šansu? Šta ćeš kao radnik tolerisati u poslovanju kompanije u kojoj radiš, iako je taj deo poslovanja nedopustiv?
Vratimo se na Mer.
Kakav je onda glavni lik serije u kojoj je tema porodica?
Lik kojem se sve vrti oko porodice, privatno i profesionalno – porodica joj se raspala još u 13. godini kada joj je ćale izvršio samoubistvo i zbog toga je odabrala profesiju kojom se bavi. Dakle zbog događaja u porodici određuje svoj život. Onda je zasnovala svoju, i ta se raspala, a produkt tog raspada, unuk, određuje dalji tok njenog života. Profesionalno, Mer koju gledamo u ovoj seriji bavi se spašavanjem porodica, a to radi tako što ih nekad spaja a nekad razdvaja.
Dakle sve u njenom životu, na ovaj ili onaj način, podređeno je porodici. Ona zbog porodice postoji i za porodicu živi. Ona je odraz svoje osnovne vrednosti, i u dobru i u zlu.
Pozitivno i negativno manifestovanje vrednosti
Na početku vidimo niz njenih neuspeha, manjih ili većih. I grad, i zajednica, i porodica su protiv ili nasuprot nje. Ona stoji sama, zapravo ne može ni da stoji ko svet jer je uganula članak. „Jebem ti detektiva koji ne može da preskoči ogradu“, pomislila sam kada je u prvoj prikazanoj akciji pala. Onda vidimo da je još pre godinu dana trebala da pronađe nestalu devojku a da nije uspela, i ne samo da nije uspela, nego ni ne veruje da će ikada uspeti. „Jebem ti policiju koja neće da rešava slučaj“. Predmet njenih akcijanja su opet porodice, raspale, kojima ona treba da pomogne da se nekako zacele, da reše problem a ona ni svoju porodicu ne može očito da reši pošto živi s majkom, ćerkom i unukom koji ne idu nju da podrže u važnom događaju nego idu na veridbu njenog bivšeg muža. To je majstorluk u građenju jednog lika. Izgrađen je tako što su prikazani njegovi razni aspekti koji se odnose na jednu jedinu osnovnu vrednost – porodicu. Zapravo, takav lik je životan, prirodan pa mu zato verujemo i vezujemo se za njega. Na samom početku dakle, ni lično ni profesionalno nije kadra da učini bilo šta funkcionalno po pitanju očuvanja porodice.
- Svaki junak, poznato je, na svoje herojsko putovanje kreće iz minusa. Sa čime se junak tvoje priče – ti, tvoj brend, proizvod ili kompanija bori i čije probleme rešava a ne uspeva u tome? Koliko je samo brendova izraslo iz priče o autentičnom rešavanju određenog problema. Ako, kao osoba ili kompanija, imaš svoj proizvod, kakve probleme on rešava? Seti se konflikta koji ti je obeležio život? Ako si institucija – šta se desilo u tvojoj istoriji što je bilo ključno za tvoj dalji rad?
Junak Mer, isprva negativni, ima dakle zadatak koji se temelji na njenoj osnovnoj vrednosti – da porodicu učini funkcionalnom, svoju i porodice kojima se profesionalno bavi. Koji je osnovni zadatak glavnog lika tvoje priče?
Ako ti, tvoj proizvod ili usluga, ako kao institucija imate zadatak da podučite nekog nešto a smatrate da obrazovanje nije važno, kako ćete zaboga to da učinite na jedan pristojan način? Akcija koja se poduzima u skladu sa osnovnom vrednosti, jedina je smisleno i svrhovito poduzeta akcija. Ako su ono za šta se zalažeš i ono što radiš različite pa i suprotne stvari, neuspeh je konstantan; ako su akcije zasnovane na vrednosti, neuspeh je samo faza.
Kulminaciju kao negativan lik Mer dostiže kada zbog pokušaja očuvanja svoje najviše vrednosti drugima pokušava da naudi. Podmeće drogu majci svoga unuka kako bi sačuvala status staratelja. To nema opravdanje. „Jasno nam je da ti je stalo do toga da svoju porodicu održiš na okupu Mer, ali nikada tako da svesno povređuješ druge.“ Nastavljamo da gledamo jer je pravda odmah zadovoljena – Mer zbog toga biva kažnjena. Oduzima joj se nešto što baš voli, posao, jer je htela drugima da naudi. Princip koji smo usvojili još u bajkama, a za kojim često tragamo u životu, ovde je ispunjen.
Iako smo u prethodnim događajima takođe imali razloga da je nevolimo, sad baš imamo dobar razlog za to. Ili joj ipak opraštamo, jer je to uradila zbog porodice? Onaj ko u sebi gaji vrednost da je detetu uvek bolje pored majke verovatno u ovoj sceni nije mogao više da je podnese. Onaj koji je sklon da na štetu drugih dolazi do čega hoće, verovatno je uzviknuo „bravo Mer“. Neko uspeva svaki dan da ustane iz kreveta samo zato što veruje da uvek postoji pravda, pravna ili verska, koja nas čuva od zla, pa je baš bio zadovoljan načinom na koji je scenarista rešio ovu stvar.
-
Ako smo učili iz bajki, zašto ne
bismo iz filmova. Ti kao osoba, brend ili kompanija treba da se zapitaš –
kada ćeš ti preći granicu, moralnu i pravnu? Šta ti je bilo toliko važno
da si otišao do kraja, čak i u onu krajnost koja nije „na pravdi boga“? To
je pitanje koje te otkriva, koje otkriva tvoje temelje i vrednosti koje si
svesno ili nesvesno postavio.
Jer često mislimo da ako nemamo nešto zbog čega bismo pomerili planine u onom pozitivnom smislu, da nam ni do čega naročito nije stalo. Međutim, valja se preispitati i u obrnutom smeru. Ako praviš hleb i stavljaš aditive da bude održiviji, ako uzmeš pare a ne isporučiš uslugu, ako si kulturna ustanova koja tvrdi da je nešto što nije – ti jesi u stanju mnogo toga da uradiš zbog svojih nekih vrednosti koje treba prepoznati i delati u skladu sa njima ali na pozitivan način; negativan neka posluži samo za otkrivanje.
Onda neka na temelju te osnovne vrednosti budu bazirane sve akcije, bez obzira na ishod. Mer uspeva zato što je bila stoposto dosledna. I kada joj razbijaju prozor, ona je dosledna istini za kojom traga, i kada su svi protiv nje, ona obavlja svoj zadatak. I kada rastura porodice, čak i od najbolje prijateljice na najbolniji način, njena misija je na prvom mestu. I kada ugrožava one koji su najmanje krivi, koje dodatno i iskorišćava, kao što je detektiv Zejbel, sve to radi zbog otkrivanje istine. Više od porodice, jedino joj je važna istina o porodici. A to o njoj saznajemo u drugom delu njenog herojskog puta, kada se iz negativca pretvara u pozitivca.
U svakoj dobroj priči svedočimo transformaciji. Jer svi imamo pravo da zabrljamo, i kao čovek i brend i kompanija, ali tek kad svesno otkrijemo ko smo i delamo u skladu sa tim, oprašta nam se. Sve što smo na putu do toga izgubili, zaceliće se, jer istina je vrednost koja uvek pobeđuje, u dobrim pričama naravno.
Svaki brend, ma šta da je – osoba, proizvod, usluga ili institucija, u svakom trenutku može da krene ispočetka bez obzira koliko je daleko odmakao. Svest o svojoj priči je svest o suštini života jer prvo je bio život pa su se desile bajke, ne obrnuto. Priče koje su nam bliske, bilo po temi ili po mediju kroz koji su ispričane, pomažu nam da proniknemo u univerzalne narativne obrasce.
Kao nosilac ma koje priče, prvo treba da se zapitaš – šta je moja osnovna vrednost? Zbog čega opraštam i kad mislim da ne bih ni u ludilu? Zbog čega prelazim granice moralne i pravne? Šta treba da uradim da bih postigao cilj ali na moralno i pravno zadovoljavajući način? Šta je konflikt koji je obeležio moj život kao brenda, usluge, institucije? Tako ćeš dobiti odgovor šta je baza na koju treba da gradiš dalju strukturu svoje priče. Ako svaka akcija bude bila u skladu sa tom bazom, nema ta tri praseta koja će ti oduvati kuću.
I još nešto, sada sam sasvim sigurna da je bindžovanje nastalo kao proizvod loših priča. Jer dobre priče hoćeš da konzumiraš sa vremenskim razmakom u kom uživaš u iščekivanju šta će sledeće da se desi. Isto tako, sasvim sam sigurna da bindžovanje pomalo i oduzima od svake priče. To je razlika slična onoj kad se najedeš dok halapljivo gutaš svaki zalogaj, i kada, sa uživanje, konzumiraš jedan po jedan zalogaj.