Šta je
kreativno pisanje (proze) i kako nam ono pomaže?
Nisam zagovornik teze da je svako pisanje kreativno, iako možda i jeste, već smatram da svako ko se pojmom „kreativno pisanje“ na bilo koji način bavi, treba što uže da ga odredi kako ne bi došlo do zabune i kako bi se pojam „kreativno pisanje“ što bolje izučavao.
Tako se ja, teorijski i praktično, bavim kreativnim pisanjem proze, kratke i duge.
Ono dakle podrazumeva bavljenje stvaralačkim procesom nastanka, strukturiranja, kreiranja, uređivanja i pisanja kratke priče ili romana.
Kreativno pisanje proze nije mlada naučna disciplina, dapače. U udžbenicima i na katedrama visokoškolskih institucija koje se ovim bave, navode se primeri još iz spisa grčkih filozofa, a prva knjiga na koju se poziva jeste Aristotelova „Poetika“.
Ne bih ovde ulazila u nabrajanje gde se, još tada, govorilo o pisanju na način na koji se danas o pisanju govori u zvaničnim i nezvaničnim programima kreativnog pisanja proze, cilj mi je da onima koji još uvek misle kako se pisanje ne izučava, kako se ono vežbanjem ne usavršava, jednostavno pokažem da se pisanje uči, proučava i vežba.
Zašto malo ko govori o tome da se pisanje može naučiti?
Zato što o pisanju najviše govore pisci koji više vole sebe da uzimaju za genije, bogom nadahnute nego za zanatlije koji deru dupe dok nešto čestito ne napišu. Uostalom, dosta čitalaca se loži upravo na takve nedohvatljive u kojima pronalaze opravdanje što sami ne pišu.
Ono čega moramo biti svesni jeste da se o pisanju kao zanatu ne govori na našem podneblju, za razliku od društveno razvijenijih kakvo je mahom englesko govorno područje.
U Americi je naročito razvijena naučna disciplina koja se bavi pisanjem. Verujem da to potiče od filmske industrije i pisanja scenarija, koje je tamo otišlo u drugu krajnost pa se danas eksploatiše, ali dobro koje odatle potiče jeste posmatranje i proučavanje pisanja kao zanata, te utvrđivanja zakonitosti tog zanata.
I na Harvardu i na Prinstonu postoje zvanični kursevi kreativnog pisanja, predmeti i katedre na raznim drugim svetskim manje ili više priznatim fakultetima, pa i u Srbiji se na Fakultetu dramskih umetnosti, na novosadskoj Akademiji umetnosti bavi primenjenim pisanjem.
Međutim, kao da se ta primenjenost još uvek krije od proze, iako se i kod nas, kao i u svetu, održavaju radionice kreativnog pisanja proze na kojima se uči pisanje i iz kojih potiču kvalitetni, čitani, cenjeni i poznati pisci.
Na sveobuhvatnim radionicama, predmetima i katedrama, zanat ne isključuje nadahnuće, niti narativni mehanizmi priče ne priznaju inspiraciju. Na dobrim kursevima kreativnog pisanja stvari se postavljaju na svoje mesto, a to, što se mene tiče, znači – moraju se znati pravila zanata kako bi se u priču utkala i na stabilne noge postavila umetnička vrednost.
Razlozi zbog kojih je neophodno poznavanje narativnih principa i mehanizama
Kako se usvaja znanje narativnih principa i mehanizama
Da li ti bilo šta od ovoga garantuje da ćeš napisati umetnički relevantnu priču? Ne, ali ti garantuje da, pišući po obrascima dobre priče, nećeš napisati sranje priču. Uz to, moći ćeš da odrediš za svaki priču šta je u njoj dobro a šta ne.
Ukoliko želiš pomoć u procesu kreiranja romana, prijavi se OVDE na edukativni program Napiši roman. Ili mi piši u KONTAKT
Ako želiš da poslušaš još ponešto o ovoj temi:
Nisam zagovornik teze da je svako pisanje kreativno, iako možda i jeste, već smatram da svako ko se pojmom „kreativno pisanje“ na bilo koji način bavi, treba što uže da ga odredi kako ne bi došlo do zabune i kako bi se pojam „kreativno pisanje“ što bolje izučavao.
Tako se ja, teorijski i praktično, bavim kreativnim pisanjem proze, kratke i duge.
Ono dakle podrazumeva bavljenje stvaralačkim procesom nastanka, strukturiranja, kreiranja, uređivanja i pisanja kratke priče ili romana.
Kreativno pisanje proze nije mlada naučna disciplina, dapače. U udžbenicima i na katedrama visokoškolskih institucija koje se ovim bave, navode se primeri još iz spisa grčkih filozofa, a prva knjiga na koju se poziva jeste Aristotelova „Poetika“.
Ne bih ovde ulazila u nabrajanje gde se, još tada, govorilo o pisanju na način na koji se danas o pisanju govori u zvaničnim i nezvaničnim programima kreativnog pisanja proze, cilj mi je da onima koji još uvek misle kako se pisanje ne izučava, kako se ono vežbanjem ne usavršava, jednostavno pokažem da se pisanje uči, proučava i vežba.
Zašto malo ko govori o tome da se pisanje može naučiti?
Zato što o pisanju najviše govore pisci koji više vole sebe da uzimaju za genije, bogom nadahnute nego za zanatlije koji deru dupe dok nešto čestito ne napišu. Uostalom, dosta čitalaca se loži upravo na takve nedohvatljive u kojima pronalaze opravdanje što sami ne pišu.
Ono čega moramo biti svesni jeste da se o pisanju kao zanatu ne govori na našem podneblju, za razliku od društveno razvijenijih kakvo je mahom englesko govorno područje.
U Americi je naročito razvijena naučna disciplina koja se bavi pisanjem. Verujem da to potiče od filmske industrije i pisanja scenarija, koje je tamo otišlo u drugu krajnost pa se danas eksploatiše, ali dobro koje odatle potiče jeste posmatranje i proučavanje pisanja kao zanata, te utvrđivanja zakonitosti tog zanata.
I na Harvardu i na Prinstonu postoje zvanični kursevi kreativnog pisanja, predmeti i katedre na raznim drugim svetskim manje ili više priznatim fakultetima, pa i u Srbiji se na Fakultetu dramskih umetnosti, na novosadskoj Akademiji umetnosti bavi primenjenim pisanjem.
Međutim, kao da se ta primenjenost još uvek krije od proze, iako se i kod nas, kao i u svetu, održavaju radionice kreativnog pisanja proze na kojima se uči pisanje i iz kojih potiču kvalitetni, čitani, cenjeni i poznati pisci.
Na sveobuhvatnim radionicama, predmetima i katedrama, zanat ne isključuje nadahnuće, niti narativni mehanizmi priče ne priznaju inspiraciju. Na dobrim kursevima kreativnog pisanja stvari se postavljaju na svoje mesto, a to, što se mene tiče, znači – moraju se znati pravila zanata kako bi se u priču utkala i na stabilne noge postavila umetnička vrednost.
Razlozi zbog kojih je neophodno poznavanje narativnih principa i mehanizama
- da bi se ideja realizovala na najbolji mogući način
- da bi se uživalo u procesu pisanja
- da bi priča doživela svoj puni potencijal
- da bi proces kreiranja bio svestan i tako manipulativan
Kako se usvaja znanje narativnih principa i mehanizama
- čitanjem, čitanjem, čitanjem dobrih narativa i opažanje šta je dobro unutar njih
- gledanjem, gledanjem, gledanjem dobrih narativa i opažanje šta je dobro unutar njih
- pisanjem, pisanjem, pisanjem uz konsultacije sa narativnim znalcima
- pohađanjem kurseva, radionica, katedri na kojima se uči pisanje, što može da zameni prethodna dva i znatno olakša i ubrza ovo pod tri
Da li ti bilo šta od ovoga garantuje da ćeš napisati umetnički relevantnu priču? Ne, ali ti garantuje da, pišući po obrascima dobre priče, nećeš napisati sranje priču. Uz to, moći ćeš da odrediš za svaki priču šta je u njoj dobro a šta ne.
Ukoliko želiš pomoć u procesu kreiranja romana, prijavi se OVDE na edukativni program Napiši roman. Ili mi piši u KONTAKT
Ako želiš da poslušaš još ponešto o ovoj temi: